Dvorac Malmezon, inspiracija za mnoge slikare- Ernest Garnery
Napoleon Bonaparta ( 1769.-1821.) poznati francuski vladar, general, doživotni konzul, car poznat po izreci “Novca i moći nikada dosta” svoju žeđ za slavom i moći pokazivao je na vojnom polju, u načinu vladanja Francuskom od 1799. kada je nakon prevrata, iskoristivši neobaveštenost Senata na prevaru došao do titule doživotnog konzula, zatim kao car, nakon što je sam sebe krunisao, otevši krunu od pape i stavljajući je sebi na glavu 2.12.1804. sve do svog poraza na Vaterlou juna 1815. dok je žeđ za novcem bila vidljiva već kod prvih pohoda na Italiju pljačkajući gradove u Lombardiji i Toskani i tako napunio državni budzet ali i značajno uvećao svoje prihode.
D
Zapadno od Pariza, 15km udaljen u blizini Sene
Jedan od najpoznatijih dvoraca od ukupno 45 u kojima je boravio tokom svoje vladavine, kako u Francuskoj tako i u ervopskim zemljama u kojima je boravio nakon osvojenih teritorija kao rezultat njegovih bitaka. Kada se vratio iz pohoda na Egipat ujesen 1799. Žozefina se već uselila u njega i napravila ogroman dug za njegovo uređenje.Zamalo da se njihov brak raspadne jer je ona tokom njegovog pohoda bila kao i pre toga u vezi sa vojnim kontraktorom, Ipolitom Šarlom, izuzetno duhovitim, deset godina mlađim od nje sa kojim se upustila u biznis oko kupovine vojnih potrepština.
Ipak on joj je oprostio neverstvo, jer joj je nakon cele noći njenog plakanja pred njegovim vratima, i pustio ju je u sobu iako je nasuprot njenim tvrdnjama da su takve glasine lažne, verovao onima koji su ga upozoravali da na njeno ponašanje.
Malmezon je postao za njega utočište mira i radosti.
U dvorcu su priređivane razne zabave
Dvorac je sazidao i bio prvi vlasnik Kristofer Pere sredinom 17.veka, bio je savetnik u pariskom Parlamentu a zatim ga je kupio kardinal Rišelje.
Pre odlaska u pohod na Egipat krajem aprila 1797 obišao je sa Žozefinom dvorac u Malmezonu ali je smatrao da je preskup. Nakon obilaska dvorca, njih dvoje su otišli u internat koji je držala madam Kampan za devojke visokog ranga da se pozdravi sa Karolinom, njegovom sestrom i Hortenzijom, Žozefininom ćerkom koje su u istom periodu boravile u internatul. Kada se vratio iz Egipta i izveo državni udar 9./10.novembra 1799.nakon čega je proglašen doživotnim konzulom, Napoleon je mnogo vremena provodiosa Žozefinom u Malmezonu,
Oboje su smatrali da su godine početkom 19.veka kada su provodili vreme u Malmezonu najsrećniji period za oboje.Sat vožnje do Pariza u novim laganim kočijama za njih nije bio problem.Ministri su dolazlili na konsultacije dva puta nedeljno. U Malemezonu je uvek bilo mnogo gostiju i mnogo mladih. Kada je bilo lepo vreme, ručak je serviran napolju i oni bi ostajali do kasno uveče zabavljajući se na prilično detinjast način, čak je i Napoleon učestvovao u tim dečjim igrama žmurke ili bi režirao pedstave i davao uloge gostima koga treba da glume. Njegove sestre i Hortenzija su pozivali svoje prijteljice iz internata madam Kampan i mnoge od njih su se udale za buduće generale koji su bili redovni gosti -Maršal Nej, Mekdonald, general Žan Lan, Besier a jedna od glavnih gošći bila je i gospođica, Eliza Monro, ćerka američkog diplomate koji će jednog dana postati predsednik SAD.
Napoleon je često govorio mladim gošćama da treba da se što pre udaju a jedna od njih je bila i Laura Permon koja se udala za njegovog generala Žinoa i koja je kako je Napoleon to insistirao i kod drugih devojaka, a ona ga prva poslušala, otvorila salon u koji su svraćali ugledni gosti. Inače, situacija je bila pomalo nezgodna jer je samo koju godinu ranije, Napoleon prosio njenu majku, udovicu Panoriu Permon, grčkog porekla, prijateljicu njegove majke Leticije i bio je ljubazno odbijen. Bilo je to u vreme kada on nije imao dovoljno novca i bogata udovica mu se učinila, nebitno od godišta, kao zgodna prilika za brak.Iako je koristio dvorce u Sen Klo, Fontenblou, Tiljerima ( srušen sredinom 19.veka) i vrlo retko Versaj jer ga je podsečao na prethodni režim pod burbonskim kraljevima, najsrećniji je bio u Malmezonu, čak i posle kruisanja za cara 1804.Ponašao se često detinjasto kada bi primao goste koji su dolazili na ceo dan i ostajai do kasno u noć a kada su bili sami on i Žozefina i kada se posvetio radu, to je činio u vrtu dvorca gde mu je bio posebno uređen prostor sa pisačim stolom ali ipak je imao pregled na svu lepotu okruženja
Biblioteka u Malmezonu
Žozefina je bila veoma posvećena gajenju cveća i nabavljala je iz svih krajeva sveta razne uzorke vrsta koje do tada nisu uspevale u Francuskoj i poklanjala mnogima primerke da bi i oni u svojim vrtovima mogi da ih gaje.Imala je preko 200 vrsta ruža, čitave delove vrta u vidu ružičnjaka,oranžeriju, staklenu baštu. Napoleon je bio toliko oduševljen da je kupio ogromno imanje pored dvorca i tako ga proširio, na Žozefinino oduševljenje na tom imanju su se slobodno šetali paunovi, kenguri, gnu, zebre, ženski orangutan, crni australijski labrador, a rastinje je bilo prelepo jer je Žeozefina uspela svojim vezama da nabavi iz Engleske, inače Napoleonovog naljučeg protivnika, 200 različitih biljaka. Imanje je ličilo na imanje Marije Antoanete koja je takođe imala svoj vrt u kome su se domaće životinje slobodno kretale, jedan rustikalan stil koji je odudarao od raskošnog izgleda kako je predstavljena na slikama. Žozefina je rado poklanjala uzorke svog cveća tako da je Šatobrijanu poslala posebnu vrstu magnolije.
Ipak, sreći je došao kraj kada se Napoleon ipak odlučio za razvod januara 1810. da bi se oženio Marijom Lujzom austrijskom princezom, ćerkom poslednjeg rimskog cara koji mu je često bio ljut protivnik u bitkama.Oboje su teško podneli razvod i često su viđali Napoleona kako dolazi u Malmezon i šeta sa Žozefinom po bašti. Ona se posle razvoda definitivno preselila u Malmezon i tamo je živela mirnim životom, umrla od upale pluća krajem maja 1814. dok je Napoleon bio u izgnanstvu na ostrvu Elba, nakon što je igrala na balu sa ruskim carem Aleksandrom. Tog proleća Napoleon je morao da abdicira jer su sa veznici ušli u Pariz i on je jedno vreme upravo iz Malmezona davao uputstva kako da se Pariz brani.
Dok je bio u Malmezonu i dvoumio se da li da se preda saveznicima, pozvao je majku Leticiju, Mariju Valevsku, poljsku groficu sa kojom ima sina Aleksandra od šest godina, Hortenziju, Žozefininu ćerku da se sa njim pozdrave. Marija Valevska se ponudila da pođe sa njim, ma gde to bilo, on je odbio. Brat Žozef, je takođe bio prisutan, onaj koga ja postavio na španski presto 1808.i koji je šest godina muku mučio kako sa Špancima koji su bili pristalice prestolonaslednika Ferdinanda koga je Napoleon zadržao u dvorcu Valensi u Francuskoj, zajedno sa njegovim roditeljima kraljicom Marijom Lujzom od Parme i kraljem Karlosom IV, ponudio je da ga zameni, da zapravo se pretvara da je on i da umesto njega služi kaznu, verovatno ubeđen da će ga deportovati u Englesku. U međuvremenu požurivao je Napoleona da se odluči i da se ukrca na brod zajedno sa njim da odu za Ameriku kao što je Žozef i učinio i živeo tamo sledećih 25 godna.
Napoleon je bio suočen sa praznim dvorcem u kome su ostale Žozefinine stvari, ništa nije promenjeno, jedino nje nije bilo tu.
Dvorac je posle Žozefine nasledio njen sin Ežen Boarne a nakon njegove smrti bavarska princeza, njegova udovica prodala je švedskom bankaru a on španskoj kraljici Mariji Kristini, udovici španskog kralja Ferdinanda VII koji je nasledio Napolonovog brata Žozefa koji je šest godina za vreme Poluostrvskog rata kada je Francuska okupirala Španiju i Portugal bio na mestu kralja Španije. Marija Kristina je živela jedno vreme u Malmezonu zajedno sa drugim suprugom a zatim je prodala Napoleonu III, sinu Horzenije Žozefinine ćerke i Luja, Napoleonovog brata.On je od Malmezona napravio muzej.
